|
Slobodan Kojić: Došlo je vreme Terre |
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Olja Tomin
|
|
ponedeljak, 09 avgust 2010 11:48 |
Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti Terra tokom proteklog meseca održan je po 29. put u našem gradu. Najzaslužniji za ovaj jedinstveni skup vajara u svetu, svakako je Slobodan Kojić, vajar i univerzitetski profesor, koji ga je utemeljio još davne 1982. godine. Ovogodišnji simpozijum izdvaja se zbog činjenice da je konačno rekonstruisan i adaptiran atelje Terre, prostor u starom "pogonu dva" fabrike "Toza Marković", u kojem učesnici simpozijuma stvaraju svoja dela. Uz to, tokom prošle i ove godine dobrano se odmaklo u realizaciji ideje da se u delu nekadašnje vojne kasarne na periferiji grada smesti muzej Terre i edukativni centar, koji bi bio stecište studenata likovnih umetnosti iz zemlje i inostranstva.
Na početku razgovora upitali smo Kojića da li je zadovoljan adaptacijom i šta je ono što je još neophodno uraditi?
- Trudili smo se da, koliko god je bilo moguće, sačuvamo autentičnost i u toj nameri smo i uspeli. Nov je pod koji nije više od zemlje, grbav i talasast, pa vajari mogu da rade velike skulpture na podu i to je pogodnost, detalj koji je svakako veoma bitan. Bolje je i svetlo, koristimo kombinaciju veštačkog i dnevnog svetla. Najponosniji sam na one prateće detalje koji su u upotrebi, najzad imamo pristojne mokre čvorove, tuševe, kuhinju i time sam jako zadovoljan. Najvažnije je to što je ugrađeno podno grejanje jer je suština adaptacije mogućnost korišćenja Ateljea tokom cele godine. Glavna radost nastaje s početkom grejne sezone kada će vajari uživati sve blagodeti te investicije. Međutim, grejanje treba uraditi do kraja, uz investiciju od oko tri miliona dinara za toplotne pumpe, grejanje Ateljea će koštati zanemarljivu svotu. Postoji neki načelni dogovor da bi opština to trebala da finansira, a objektivno je da se to uradi na proleće.
Kikindske: Koje će se aktivnosti dalje odvijati u Ateljeu nakon završetka ovogodišnjeg Simpozijuma?
Slobodan Kojić: Ove jeseni očekujemo studente i profesore sa Fakulteta likovnih umetnosti iz Soluna. Stalno sam pominjao koliko je važno da Atelje bude osposobljen za rad svih 12 meseci, jer je pritisak na Terru, kao nastavnu bazu, odavno daleko veći nego što je bio njen kapacitet. Sada očekujem da će Terra uskoro imati sjajnu saradnju sa fakultetima umetnosti iz cele Evrope, a kasnije i iz sveta. Sve je to jako zanimljivo i za malu privredu, uslužne delatnosti, veliki broj ljudi će tu prespavati, hraniti se, izlaziti i zabavljati se, a to će sve uticati na povećanu potrošnju u gradu.
Koji su Vaši sledeći planovi vezani za Terru?
- Svi najveći planovi su vezani za dalji razvoj pojma Terra. Optimistička je prognoza da bismo mogli da, do kraja godine, Manjež u kasarni pretvorimo u muzej. Ta izgradnja nije preterano ambiciozna jer ne košta puno. Sledeći korak je koledž. U kasarni postoje tri zgrade, a nama je dovoljna jedna da se adaptira u smeštaj studenata koji bi ovde dolazili iz celog sveta na specijalističke studije na temu velike terakote. Može da se uradi za relativno malu svotu novca jer su zgrade u dosta dobrom stanju i to su planovi za kraj ove i celu narednu godinu.
Koliko ste zadovoljni tempom kojim se planovi ostvaruju?
- Čim je počela adaptacija Ateljea, ja sam počeo već da razmišljam o muzeju. Valjda je to u ljudskoj prirodi, da se stalno gleda korak unapred. Zadovoljna lica vajara i gostiju čoveka ispunjavaju radošću, ali imamo puno zadataka, Terra sada mora da se zaokruži. Moja ideja da Terra sutra može da zapošljava hiljade ljudi nije neutemeljena. Ono najvažnije smo već uradili, samo država treba da prepozna i da pomogne da izgradimo brend Terre do kraja, koja će onda da donosi dobrobit svemu onome što se nađe pod njenim okriljem. Uveren sam da je došlo vreme Terre.
Znači, Terra ima mogućnosti da postane samoodrživa?
- Simpozijum će ostati sam vrh, jer to nema niko i to se 29 godina odvija samo u Kikindi. Ali, i sve ovo drugo je bitno jer će Terra vrlo brzo doći u poziciju da postane ne samo samoodrživa, nego i da veliki broj ljudi počne sasvim lepo da živi od saradnje sa njom. Radi se o proizvodnji, imamo umetnike, bivše učesnike Terre, a ideja je da nam šalju predloge malih skulptura i upotrebnih predmeta za umnožavanje. Izračunali smo da je dovoljno da Kikinđani koji su zainteresovani za saradnju sa nama, uzmu kredit od dve tri hiljade evra, kupe peć i naprave sušaru. Dobijali bi kalupe u kojima bi utiskivali ili izlivali glinu i bili bi plaćeni po komadu. To može biti popuna budžeta ili glavni posao. Najteže je naravno proizvode plasirati. Terra, koja će imati jedinstveni muzej u svetu i startuje sa jedinstvenom ponudom visokog obrazovanja, ima sve adute da postane pojam broj jedan za pečenu glinu i umetnost. Takav svetski pojam bi trebalo da relativno lako sklapa ugovore sa najvećim trgovinskim lancima.
Lik i delo
Slobodan Kojić rođen je pre 66 godina u Kikindi. Završio je Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije u Beogradu. Redovni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju. Direktor je Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra, a 1982. godine je osnovao i do danas vodi Internaconalni simpozijum skulpture Terra. Učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu a priredio je i mnoge samostalne. Sa još četiri vajara koji su radili na Terri, predstavljao je Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu 1999. godine. Tokom dosadašnje umetničke i profesorske karijere poneo je brojne domaće i internacionalne nagrade.
Simpozijum
Simpozijum Terra osnovan je i prvi put održan 1982. godine i od tada se održava svake godine tokom jula, u objektu stare industrijske arhitekture u okviru fabrike "Toza Marković", koji je izgrađen 1895. godine. Na simpozijumu svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva. Za vreme boravka na Simpozijumu, svaki umetnik je dužan da Terri ostavi jednu veliku skulpturu i dve skulpture galerijskog formata. Do sada je na simpozijumu učestvovalo skoro 400 vajara. Na njemu su stvarali umetnici iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije, Slovenije, Mađarske, Holandije, Italije, Francuske, Norveške, Škotske, Austrije, Engleske, Turske, Nemačke, Grčke, Rumunije, Češke Republike, Bugarske, Danske, Španije, Izraela, Egipta, SAD, Meksika, Perua, Argentine, Indije, Bangladeša, Južne Koreje i Japana. U fundusu Simpozijuma nalazi se preko hiljadu skulptura. Određen broj skulptura nalazi se u prostoru stare ciglane, u parkovima "Toza Marković", u zgradi opštine, na Gradskom trgu, stalnoj postavci Narodnog muzeja Kikinda... Simpozijum je 1999. godine predstavljao tadašnju državu SR Jugoslaviju na Bijenalu likovne umetnosti u Veneciji. Nakon održavanja Bijenala, pet skulptura je poklonjeno gradu Veneciji i nalaze se u tamošnjem legatu.
|
|
Koncert Lensa Lopeza: Teksaški bluz izbliza |
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Olja Tomin
|
|
ponedeljak, 09 avgust 2010 11:45 |
Ovogodišnje „Kikindsko kulturno leto” otvorio je američki gitarista Lens Lopez (Lance Lopez) nastupom u dvorištu Narodnog muzeja u petak uveče, u organizaciji firme „Fan Ton music“ i pod pokroviteljstvom Skupštine opštine i nekolicine sponzora.
Nakon trija Drvo truo, koji je zagrejao publiku kao predgrupa, teksaški bluzer iz Dalasa svirao je više od dva sata sa svojim bendom u Kikindi, koju je posetio u okviru evropske turneje. Ljubitelji ove vrste muzike uživali su u veoma energičnom izvođenju numera koje je sam napisao, ali i pesama Džimija Hendriksa, ZZ Topa, Stivija Vondera i drugih. Na zadovoljstvo Kikinđana, američki muzičar je u jednom momentu sišao sa bine i svirao deo jedne numere među publikom.
Na pres-konferenciji pred nastup Lopez je otkrio da su na njega veoma uticali klasični kantri izvođači koji se, našalio se, u Teksasu ne mogu izbeći, ali i džez, naročito u improvizacijama. U svojoj karijeri imao je priliku da svira sa velikim brojem poznarih mizučara, izvođača bluza, od kojih se trudio, kako je naglasio, da što više nauči. Interesantno je da osim električne gitare, ume da svira klavijature, bas i bubnjeve.
- Neophodno je bilo da naučim da sviram što više instrumenata kako bih bio u stanju da procenim muzičare koje angažujem. To mi takođe puno pomaže u stvaranju sopstvene muzike, jer onda mogu da komponujem i delove numere koji se, osim na gitari, izvode na drugim instrumentima i da svojim muzičarima mogu da pokažem kako treba nešto da odsviraju. Svoj poslednji album sam kompletno sam odsvirao i producirao ga - istakao je Lopez.
Gostoljubivi ljudi
Po rečima Lopeza, ljudi u Srbiji, u kojoj gostuje po drugi put, veoma su gostoljubivi, i kako je istakao, umeju da uživaju u hrani, pa planira da nastupa po gradovima naše zemlje i sledeće godine.
|
|
Međunarodni festival kratke priče Kikinda short |
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Mila Melank
|
|
ponedeljak, 12 jul 2010 11:29 |
U dvorištu Narodne biblioteke "Jovan Popović" svoja dela čitalo 25 mladih pisaca iz 17 zemalja širom sveta - Ovo je do sada najbolji festival - izjavio Srđan Srdić, jedan od organizatora
Tačno na vreme, bez kiše ali uz guste rojeve komaraca, započeo je u sredu Peti međunarodni festival kratke priče Kikinda short. Ovoga puta uz mnogo više zainteresovanih slušalaca, ali i više dobro raspoloženih literata iz celog sveta u bašti Narodne biblioteke "Jovan Popović".
Nakon uvodne reči organizatora i voditelja programa Srđana Papića, festival je petominutnim čitanjem svoje priče otvorila Ton Rozeman kao prva predstavnica Holandije, zemlje specijalnog gosta. Posle nje čitali su Miloš Krneta iz Srbije, Andrea Štift -Austrija, Vladimir Martinovski - Makedonija, Emanuil Vidinski - Bugarska, Oršoja Benčik -– Mađarska, Lars Frost - Danska, Alen Kapidžić - Hrvatska, Majke Vecel - Nemačka, Hristos Asteriu - Grčka, Martje Vortel - Holandija i zvezda večeri, najavljen kao saradnik poznatih novina Independent i Gardijan, Krejg Tejlor iz– Kanade.
Dok su u dvorištu Kurije nastupale folklorne i pevačke grupe ADZNM Gusala na velikoj bini, uz snažan razglas i prisustvo par stotina sugrađana, u skoro potpunoj tišini slušaoci u Narodnoj biblioteci su ispratili pisce koji su govorili kratke priče ili inserte iz romana na jedanaest različitih jezika. Ovaj vavilonski miks međutim nije smetao gostima sa svih strana sveta da se opuste i posle zvaničnog dela programa zabavljaju uz svirku kikindskog sastava "Fuckables". Ako se izuzme neprijatnost sa gladnim insektima, sve ostalo odvijalo se u perfektnom redu, a po rečima jednog od organizatora, Srđana Srdića, ovo je najbolje do sada organizovan Festival.
- Sve protiče u redu, nema propusta. Publika je zainteresovana i s pažnjom prati autore, pa i one najhermetičnije.
Pisac iz Rijeke Alen Kapidžić kaže da su premašena sva njegova očekivanja:
- Pratim od početka Kikinda Short na Internetu. Svidio mi se koncept, pa sam poželio da dođem. Kontaktirao sam organizatore preko prijatelja i evo me. Jako sam zadovoljan, ovo je moj prvi festival na kome učestvujem.
Emanuel Vidinski govori srpski prilično razgovetno. U društvu je sa Riječaninom i uz smeh komentariše da se dobro snalazi i da je zadovoljan organizacijom.
- Došao sam da se sretnem sa drugim piscima i da upoznam druge mlade autore. Jedno je kad čitaš nečije knjige a drugo kad se s njim sretneš i izmeniš iskustva. Kikinda Short sam pronašao na Internetu, ali me je posebno privukla prezentacija u Lajpcigu gde sam razgovarao sa Srđanom Papićem - objašnjava Vidinski.
Zvezda večeri Krejg Tejlor smatra da je Kikinda Short važan za naš grad.
- Da je ovakav festival organizovan u Londonu, Berlinu ili Beogradu bio bi još jedan u nizu glamuroznih kulturnih događaja. Međutim u manjoj sredini, u manjem gradu, on ima mnogo veći značaj i to ne samo za grad. Manje sredine trebaju ovakve festivale. To je prilika da se o njima sazna nešto više i da se čuje u krugovima u kojima inače nikada ne bi bile pomenute - smatra ovaj novinar i pisac koji je na festival došao na preporuku prijatelja iz Velike Britanije koji su prošle godine dolazili na Kikinda Short. Od stvari koje su ga iznenadile Krejg Tejlor je izdvojio srpski apetit za mesom:
- Da li svi ovde jedu toliko mesa? Godinama nisam pojeo ovoliko mesa koliko ovih dana u Kikindi.
Druge večeri, u četvrtak, čitali su Santjago Pahares - Španija, Matjaž Brulc - Slovenija, Saneke van Hasel - Holandija, Luis Krofts - Engleska, Laslo Kiš –- Mađarska, Radu Pavel Geo –- Rumunija, Antonija Novaković –- Hrvatska, Miloš Ilić –- Srbija, Kornelija Travniček - Austrija, Muharem Bazdulj - Bosna i Hercegovina, Gustav Murin –- Slovačka, Aleksandar Gatalica – Srbija i Petina Gapa – Zimbabve, a goste je zabavljao The Kurija Band.
Kikinda Short se danas (petak) i sutra seli u Beograd, preciznije u baštu SKC-a. Planirano je čitanje uz gledanje četvrtfinala Svetskog prvenstva u fudbalu s piscima, a u subotu, 3. jula, u Gete institutu će biti održan okrugli sto "„Kako objaviti u inostranstvu?"”, na kome će učestvovati Džim Hinks, izdavačka kuća ‘’Koma pres’’, Mančester, Hristos Asteriu, Evropski centar za literarno prevođenje, Atina; Majike Vecel, Berlin i Gojko Božović, izdavačka kuća Arhipelag, Beograd.
Majike Vecel, zvezda u najavi
Majike Vecel, mlada spisateljka iz Nemačke, jedna je od zvezda u najavi, kao i većina učesnika koji slove kao pisci budućnosti. U kratkom intervjuu na blogu Kikinda Shorta Majike Vecel kaže da se literarnom scenom Berlina proširila vest o kikindskom Festivalu.
- Priča se da je ovde odlična zabava, čita se dok ljudi piju i puše, a očekujem atmosferu kao u Felinijevom "Satirikonu" ili možda kao na koncertu "Tokio Hotela". Možda preterujem, ali samo malo - izjavila je Nemica.
|
|
U Mokrinu održan 25. Memorijal "Miroslav Antić" |
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Kikindske.net
|
|
ponedeljak, 12 jul 2010 11:27 |
Jubilarni 25. memorijal "Miroslav Antić", koji organizuje Mesna zajednica Mokrin, održan je prošle nedelje Varoškom trgu u Mokrinu. Domaćin večeri bio je poznati glumac Branislav Lečić, a u programu su učestvovali Gorica Popović, Bojana Grabovac, Milutin Milošević, Miodrag Petrović, Gordana Adamov Lana, Duet Selimova-Želčevski, Miša Blizanac, Kamenko Katić, Raša Popov, Bogdan Ibrajter Tane, Miloš Latinović, tamburaški orkestar Mokas i Iva Štrljić. Scenarista priredbe bio je novinar Mića Vujičić, a scenograf Darinka Maljugić.
Svake godine gosti Mokrina otkriju poneki od Mikinih umetničkih života. Slogan ovogodišnjeg Memorijala "Druga obala - Antićev filmski svet", zaokružio je ovogodišnju temu: filmski opus Antića. Govorilo se o njegovim kratkim i dugometražnim filmovima, glumcima, ali i o starim mokrinskim bioskopima.
Kamenko Katić, specijalni gost večeri, setio se kako mu je Antić, uvek kad su raspravljali o filmu, napominjao da na filmu i televiziji ništa ne treba da traje duže od tri minuta, a Branislav Lečić i Bojana Grabovac, domaćini večeri, kao i mladi glumac Milutin Milošević, čitali su delove iz filmografije i knjige Antićevih scenarija.
Memorijal je održan uz podršku Naftne industrije Srbije, Ministarstva kulture Vlade Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vlade Vojvodine i Skupštine opštine Kikinda.
Tradicionalna priredba održava se svakog 24. juna na trgu u Mokrinu od 1986. godine, u čast slavnog pesnika koji je rođen u ovom selu. Gosti Mokrina, tokom proteklih dvadeset pet godina, bili su najugledniji umetnici - glumci, muzičari, pisci, intelektualci, poštovaoci dela i prijatelji Mike Antića.
|
|
Tešiću nagrada i 2.500 evra |
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Kikindske.net
|
|
nedelja, 20 jun 2010 15:24 |
Nagradu "Dušan Vasiljev" dobio je Gojko Tešić za delo "Srpska književna avangarda", koju su objavili Institut za književnost i umetnost i Službeni glasnik, 2009. godine.
Gojko Tešić s punom merom zaslužuje da ponese nagradu "Dušan Vasiljev", koji je između ostalog, bio jedan od aktera ove velike duhovne avanture srpske književnosti i njenog jezika, navedeno je u saopštenju žirija koga su činili Jovan Zivlak, Dragan Jovanović Danilov i Miloš Latinović. Odluka je doneta na sednici održanoj 12. juna, nakon sagledavanja pet naslova iz užeg izbora.
|
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Kikindske.net
|
|
utorak, 25 maj 2010 12:01 |
Kikinda je i ove godina bila jedan od 48 gradova u Srbiji gde je održana "Noć muzeja", ove godine pod imenom "Kurija uživo". Uprkos kiši i hladnom vremenu, oko 2.000 posetilaca bilo je u Narodnom muzeju, a tema ovogodišnje manifestacije, koja je po četvrti put održana u našem gradu, bila je muzika.
U svečanoj sali postavljena je izložba o istorijatu muzike s kraja 19. i početkom 20. veka. Na panoima je, uz fotografije, prikazan deo muzičkog života grada u to vreme. Osim toga, prikazani su stari instrumenti, a nastupali su učenici Muzičke škole i njihovi nastavnici, na zadovoljstvo posetilaca, koji su nakon 22 časa i sami mogli da muziciraju.
Za one koji ne umeju, organizovana je radionica "Instrumenti i ja", gde su posetioci imali priliku da nauče kako se svira na nekom od instrumenata. U okviru "Kurije uživo" prikazan je i film Slaviše Starčeva, "Od gudala do trzalice". U dvorištu muzeja postavljena je izložba pod imenom "Kratka istorija kikindskog rokenrola" gde su na panoima prikazani najznačajniji trenuci i protagonisti ove vrste muzike u našem gradu. U holu Muzeja izložbu objekata o muzici pripremila je Katarina Dragin.
Tokom "Noći muzeja", na bini u dvorištu smenjivali su se muzičari - od najmlađih, do najstarijih i najiskusnijih. U Savremenoj galeriji održana je "Disko storija", odnosno izložba starih gramofona, magnetofona i polifona, kao i izložba o "nosačima zvuka", a nastupili su i nekadašnji popularni kikindski disk džokeji.
Kikinđani su takođe imali priliku da izaberu neku od 50 numera koje su snimili kikindski muzičari i poslušaju po izboru.
|
|
Grupa Super Confusion nastupila u Londonu |
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Kikindske.net
|
|
utorak, 25 maj 2010 11:50 |
|
Kikindski bend Super Confusion, pobednik nacionalnog finala "Global Battle of the Bands", nastupio je krajem aprila u svetskom finalu ovog takmičenja, u londonskoj dvorani Scala u konkurenciji bendova pristiglih sa svih strana sveta. Super Confusion je trenutno jedan od najvažnijih i najaktivnijih bendova u Kikindi, a čine ga Marko Vujović (bas), Vlada Bojić (gitara) i Sebastijan Kerekeš (bubnjevi). Na takmičenju je učestvovalo 18 bendova, a nastupi su trajali najviše desetak minuta.
|
|
"Severni bunker" podržava i Pokrajina |
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Kikindske.net
|
|
petak, 30 april 2010 19:28 |
Na osnovu odluke stručne komisije koja je radila pri Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, časopisu za književnost "Severni bunker" u izdanju Kulturnog centra Kikinda odobrena su sredstva u visini od 70.000 dinara. Tako se ovaj kikindski časopis našao među 47 listova na srpskom jeziku sufinansiranih iz pokrajinske kase kao časopis od posebnog značaja za kulturu i umetnost AP Vojvodine.
Novi, 16. broj "Severnog bunkera" je u štampi i uskoro će se naći u prodaji, a zahvaljujući sredstvima iz republičkog i pokrajinskog budžeta, ove godine će izaći dva tematska broja
- Naš je prvi problem diskontinuitet. Počeli smo 1999. godine Jovan Gvero i ja, uz bezrezervnu podršku "Kikindskih" i Doma omladine Kikinda, sa tri broja godišnje, ali zbog nedostatka sredstava tu dinamiku nismo mogli da održimo. "Bunker" je posvećen promovisanju nove i marginalizovane književnosti, a kod nas objavljuju pisci koji su nepravedno gurnuti na marginu. Mi nismo časopis knjiga, niti časopis poštansko sanduče, sa stotinama strana suvoparnog stručnog teksta. Svi brojevi su tematski, a angažuju se i pozivaju pisci koji najbolje mogu da odgovore na temu - rekao je tim povodom jedan od osnivača i urednik "Bunkera" Srđan Tešin.
Osim Tešina, redakciju časopisa čine Srđan Srdić, Tanja Brkljač i Mića Vujičić.
- Od 15. broja svi oni ravnopravno učestvuju u radu. Srdić je kao jedan od organizatora "Kikinda Shorta" u stalnom kontaktu sa autorima iz regiona. Mića Vujičić je profesionalni književni kritičar, a Tanja Brkljač profesionalni prevodilac. Oni nisu nikakvi autsajderi, već dokazani književni poslenici - navodi Tešin podsećajući i na činjenicu da je uz tematski sadržaj vezan i poseban vizuelni identitet Bunkera i specifičnost da je svaki broj autorski rad grafičke dizajnerke Mile Melank.
- Autori koji objavljuju u "Bunkeru" imaju neku vrstu posebnog statusa i ne postoji ni jedan časopis koji je na sličan način profilisan. Kod nas je dobrodošla i jednako zastupljena svaka tekstualna forma, isto kao i autori. Ima ih iz regiona, iz sveta, ali i iz Srbije, a distribuira se kako u zagrebačkim tako i u beogradskim knjižarama - kaže Tešin i napominje da je ove godine Bunkeru prvi put manji deo sredstava dodeljen iz opštinske kase jer se časopis finansirao uglavnom iz drugih, pa i donatorskih izvora.
U obrazloženju komisije u čijem radu su učestvovali profesori književnih odseka, književni teoretičari i pisci, kaže se da izabrani časopisi za kulturu, književnost i umetnost najbolje predstavljaju multikulturalnost AP Vojvodine, te da na taj način daju značajan doprinos razvoju autentičnog stvaralaštva kao I međusobnom upoznavanju nacionalnih kultura. Navodi se i da su se sufinansirani listovi dokazali kao važni činioci u podsticanju i afirmisanju domaćeg stvaralaštva, novih ideja, te da imaju važnu ulogu u vaspitanju i obrazovanju mladih, pa je za te svrhe iz pokrajinske kase ukupno izdvojeno preko 6 miliona dinara.
DVA BROJA U KRATKOM ROKU
Do sredine maja iz štampe će izaći 16. broj Severnog bunkera čija tema je "Književnost I maligani". Pored ostalih, objavljene su priče Gorana Tomića i Miloša Krnete pred kojima, po mišljenju Tešina, stoji lepa književna budućnost. Naredni, 17. broj časopisa trebalo bi da se pojavi u septembru. Tema tog broja je "Horor i strahovi", a u njemu će se pojaviti i priče dokazanih autora žanra kao što su Dejan Ognjenović i Goran Skrobonja.
|
|
Promocija Helsinške povelje |
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Kikindske.net
|
|
subota, 10 april 2010 10:48 |
|
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Kulturni centar Kikinda organizuju promociju časopisa "Helsinška povelja", glasila Helsinškog odbora. Promocija je zakazana za 16. april (petak) Kulturnom centru, od 18 sati. Na promociji će govoriti predsednica Odbora Sonja Biserko, istoričarka Latinka Perović, saradnice Odbora Seška Stanojlović i Gordana Perunović Fijat, te urednik Kikindskih Željko Bodrožić.
|
|
Vasil Hadžimanov bend ponovo u Kikindi |
|
Vesti -
Kultura
|
|
Autor teksta: Kikindske.net
|
|
subota, 10 april 2010 10:40 |
|
Promocija novog, četvrtog albuma Vasil Hadžimanov benda iz Beograda „Života mi“ biće održana 23. aprila u kikindskom Narodnom pozorištu. Specijalni gosti koncerta biće Jasna Jovicevic na saksafonu i flauti i Svebor Šakić i Branko Trljić na gitarama.
Novi CD sadrži 10 pesama. Autor većine kompozicija je Vasil Hadžimanov, a ostale su nastale uy pomoć prijatelja Marka Đorđevića, Bate Andonova i Aleksandra Petrova. Novi album se od prethodnih razlikuje po sažetijoj i prijemčivijoj formi, premda je rađen po sličnoj „formuli” - kombinovanjem različitih muzičkih stilova sa dominacijom džeza i balkanskog etno zvuka. Improvizacija kao jedan od osnovnih elemenata muzike VH benda i ovde je prisutna ali svedenija i pragmatičnija u odnosu na prethodne radove ovog sastava.
U stvaranju albuma „Života mi“ učestvovali su mnogobrojni instrumentalisti iz cele Evrope koji su sviranjem na svojim egzotičnim instrumentima doprineli jedinstvenosti zvuka novih pesama. Među njima su: Teodosi Spasov (kaval), Bašar Kalife (udaraljke), Mišel Kurina (cimbalo), Jasna Jovičević (saksofoni), Branko Trijić (gitara), Samir Kurtov (zurle) i Aleksandar Petrov (tapan), uz vokale Senke i Bisere Veletanlić i Brankice Vasić Vasilise. Produkciju i dizajn radili su Željko Veljković i Ognjen Zdravković.
Organizator koncerta u Narodnom pozorištu je Music FanTon. Medijski sponzori su Radio Kikinda, TV Rubin, RTV VK, Kikindske uz podršku Kulturnog centra Kikinda i Narodnog pozorista.
BIOGRAFIJA
Vasil Hadžimanov je jedan od najpoznatijih džez muzičara sa ovih prostora. Studirao je u SAD, gde je i živeo nekoliko godina, a od 2001. sa svojim bendom u Beogradu stvara prepoznatljivu muziku karakterističnu po kombinaciji makedonskih i južnjačkih etnoelemenata, džeza i fanka. Svirao je sa velikanima džeza današnjice kod nas ali i širom sveta.
Za PGP RTS objavio je još tri albuma: “11 razloga za…”, čiji je prvi tiraž bio rasprodat za svega tri meseca,“Kafanki” koji osvajaju nagradu na festivalu Sunčane skale 2003. i “3 (Sega Mu e Majkata)“. Hadžimanov je radio muziku za dokumentarni film Gorana Paskaljevića “011 Belgrade”, "Kad porastem biću kengur" i „Stvar srca“.
|
|
|
|
Strana 1 od 2 |
|
|
Nedeljnik - br. 621
|
