|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: Željko Bodrožić
|
|
utorak, 31 avgust 2010 20:46 |
Kada se iscrpi svo "crno zlato" ispod Kikinde videće se šta je ostalo od višedecenijske eksploatacije rudnog bogastva. Ako je suditi po sadašnjoj koristi koju Kikinđani imaju od NIS-a, vidljivo će biti samo ono što je zahvaljujući Naftagasu podignuto sedamsedetih i osamdesetih godina prošlog veka
Prošlonedeljno svečano otvaranje sistema za vađenje nafte na obodu grada prema Ruskom Selu otvorilo je još jednom temu rudne rente, odnosno nadoknade koju bi stanovnici Kikinde i okolnih sela, pre svih Mokrina, trebalo da dobijaju zbog eksploatacije rudnog blaga, korišćenja infrastrukture, dakako i narušavanja ekološke stabilnosti.
Naftna industrija Srbije, koja je sada u većinskom posedu ruske kompanije "Gaspromnjeft", krenula je u eksploataciju naftnog ležišta "Kikinda varoš", koje leži tačno ispod Trga, a bušotine su raspoređene po obodu grada i na Starom jezeru. Ovo ležište je davno otkriveno, tako da su novi vlasnici NIS-a uložili oko 4 miliona evra u savremenu opremu koja mnogo brže crpi "crno zlato" iz zemlje, a predviđa se da će samo novo postrojenje proizvesti oko 300 hiljada tona nafte i 40 miliona kubnih metara gasa.
Naftagas, a kasnije NIS, buše kikindski atar i vade naftu i gas skoro 50 godina. Prosečno se godišnje proizvede između 200 i 300 hiljada tona nafte i 200 i 300 miliona kubnih metara gasa, što daje oko pola miliona tona tzv. uslovne nafte (hiljadu kubika gasa je ekvivaletno toni nafte). Po procenama stručnjaka, naftaši će u našoj opštini imati posla još najviše dve decenije. I tada ćemo znati šta je Kikindi ostalo od višedecenijske eksploatacije rudnog bogastva. Ako je suditi po sadašnjoj koristi koju Kikinđani imaju od NIS-a, vidljivo će biti ono što je zahvaljujući Naftagasu podignuto sedamsedetih i osamdesetih godina prošlog veka i ostaće uspomene brojnih radnika naftne kompanije na vreme kada su dizali tornjeve po ataru.
Tokom skladnih godina u odnosima kikindske opštine i državne naftne kompanije, kikindska ispostava Naftagasa imala je veliku autonomiju u okviru preduzeća, kompanije, kako bi se danas reklo, tj. rukovodioci su raspolagali velikim novcem i imali pravo da ulažu u razvoj opštine. OOUR "Severni Banat" je naplaćivao isporučenu sirovu naftu rafinerijama i imao svoj račun u Vojvođanskoj banci, što danas izgleda kao naučna fantastika. Bilo je zaposleno preko hiljadu ljudi, koji su imali evropske plate i druge beneficije. Tako je bilo do pobede Miloševićeve struje u Savezu komunista i osvajanja Vojvodine uz pomoć "antibirokratskih snaga" krajem osamdesetih. Kako je vlast sve više centralizovana, tako su se i pare sve više slivale u jedan centar, da bi odatle bila distribuirana na kašikice ka lokalu. I Naftagas je doživeo istu sudbinu: osnovan je NIS, nova garnitura Miloševićevih sledbenika u Kikindi sama se odrekla blagodeti koja je našem gradu dolazila od "crnog zlata", a isto su uradili i vojvođanski "jogurt-revolucionari".
Od devedesetih do danas Kikinda je imala malo koristi od eksploatacije nafte. Rudna renta je, naročito u devedesetim godinama, bila mala i neredovna a često se kompenzirala kroz neke druge usluge i radove, uglavnom preko povlaštenih firmi moćnih espeesovaca i julovaca. Ni nakon demokratskih promena stanje se nije bitno popravilo. Zakonom o rudarstvu iz 2006. godine utvrđeno je da NIS uplaćuje državi 3 odsto od prihoda od proizvedenih derivata, a od te sume polovina ide lokalnim samoupravama. Proteklih godina NIS je državi uplaćivao u proseku 300 miliona dinara godišnje na ime rente, što znači da je opštinama pripalo pola od te sume, a kako je u Kikindi i okolini najviše bušotina, kikindski budžet je svake godine dobijao između 70 i 80 miliona dinara. Uz to, NIS je poslednjih godina uveo praksu da mimo toga uplaćuje i određena sredstava za kulturu i sport, pa se može reći da smo svake godine imali ćar od oko 100 miliona ili oko milion evra od eksploatacije "crnog zlata".
Mnogo ili malo? Mnogi bi rekli: pa, malo, naravno. Kako ni pre a ni danas ne znamo tačne prihode NIS-Naftagasa od proizvodnje benzina i drugih derivata, tako ne možemo ni reći kolika bi tačno trebalo da bude godišnja renta. Ali, možemo barem da izračunamo kolika je vrednost nafte koja se trenutno crpi u kikindskom ataru. Nove bušotine sa novom opremom su drastično povećale proizvodnju, pa bolje upućeni tvrde da će ove godine samo bušotine u gradu dati blizu 100.000 tona nafte. Cena sirove nafte na svetskoj berzi je trenutno nešto preko 80 dolara za barel. Barele je teško prevesti u tone, ali grubo se računa da je preko 6 barela ekvivaletno jednoj toni, što znači da je tona sirove nafte vredi oko 500 dolara. Tako da će NIS ove godine samo iz naše varoši (i ležište se zove Kikinda varoš) izvući nafte u vrednosti od oko 500.000.000 dolara. A tu treba dodati i vrednost izvađenog gasa, koja je takođe velika.
Otvarajući bušotinu u Šabačkoj, opštinski čelnici su izrazili zadovoljstvo saradnjom sa NIS-Naftagasom?! Da li je baš tako? Da li Kikinda ima pravu nadoknadu? Da li će Kikindi išta ostati nakon što se sve rezerve iscrpu? Da li ćemo proćerdati rudno bogastvo i nakon toga postati kao Bor zaboravljeni i ekološki nagrđeni grad? Odgovore na ova i druga pitanja pokušaćemo da damo u narednim brojevima Kikindskih.
Eksploatacija
Većinski vlasnik NIS-a, ruski Gaspromnjeft, nasledio je i pravo da jedini može da istražuje i eksploatiše naftu i gas u Srbiji do 2012. godine. Zato mnogi bolje upućeni sumnjaju u najave da će se nafta i gas crpiti u narednih 15 godina, već da će intezivnom eksploatacijom, naprimer ležište "Kikinda varoš" biti iscrpljeno za nekoliko godina. To bi značilo da će nakon toga pogoni biti zatvoreni, a radnici otpušteni.
Nastaviće se...
|
|
Italijani zainteresovani za ulaganja u Kikindu |
|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: S. U.
|
|
ponedeljak, 09 avgust 2010 12:57 |
Italijanski privrednici koji posluju u Rumuniji razmišljaju da deo postojećih kapaciteta dislociraju u pogranične vojvođanske opštine. Da je zbilja tako povrđuju sve ćešći dolasci predstavnika Udruženja italijanskih preduzetnika u Rumuniji, kako bi se na licu mesta uverili na koji način mogu da se poslovno pozicioniranju u opštinama Severnobanatskog okruga.
Početkom nedelje Gilberto Teviron, predsednik Udruženja italijanskih preduzetnika u Rumuniji, i njegovi saradnici posetili su Kikindu i Kanjižu:
- Sa vašim predstavnicima imali smo vrlo konstruktivan razgovor i nadam se da ćemo moći da ostvarimo privrednu saradnju. Za nas je trenutno problem kako da u Rumuniji nađemo kvalifikovane i dobro obučene radnike. Tamo je nezaposlenost mala i na tržištu ima malo slobodne radne snage. U Vojvodini vidimo dobru perspektivu za razvoj. Želimo da se povežemo sa Srbijom, odnosno Banatom. Zainteresovani smo za poljoprivredu, prehrambenu industriju, energetiku i građevinarstvo - precizirao je Teviron.
U Rumuniji trenutno posluje oko 10.000 firmi koje su osnovali Italijani, a do pre nekoliko godina taj broj je bio duplo veći. Zbog otežanih uslova za rad u Rumuniji, italijanski biznismeni sada nastoje da prodru na druga tržišta, a zbog blizine granice i temišvarskog aerodroma posebno im je, kako kažu, interesantna Kikinde i druge pogranične opštine na severu Vojvodine.
Načelnik Severnobanatskog okruga Vladimir Ilić smatra da će opštine ovog regiona morati ozbiljno da se angažuju kako bi se stvorili preduslovi za dolazak italijanskih investitora iz komšiluka:
- Konkurencija je velika. Besplatne lokacije nude gradovi u Mađarskoj, Ukrajini, Moldaviji, i Bugarskoj. Zato moramo da popravimo puteve i pojednostavimo propise u vezi sa osnivanjem preduzeća. Oni se jako boje administracije, korupcije, i nepripremljene infrastrukture. Strahuju da kada počnu da rade, ne dožive ono što im se dešava u Rumuniji. Tamo ih opsedaju razne inspekcije i otežavaju posao. Istovremeno znaju da su naši radnici obrazovani i motivisani da rade - navodi Ilić.
U ovom trenutku u kikindskoj opštini postoje dve firme sa italijanskim kapitalom. Sem poljoprivrednog preduzeća „29. novembar- Bertinoro“, u firmi „Emmepi“ proizvode se ženske čarape. Već nekoliko godina italijanska kompanija SFIR većinski je vlasnik fabrike šećera u Senti.
Jeftinija radna snaga
Sekretar Regionalne privredne komore „Kikinda“ Saša Tanackov, otkriva da prosečna zarada u županijama zapadne Rumunije, u kojima posluju italijske firme, iznosi između 500 i 600 evra. U našoj zemlji plate zaposlenih u sektorima, za koji su zainteresovani italijanski investitori, nešto su niže, tako da, prema rečima Tanackova, Italijani ovde mogu da angažuju jeftiniju radnu snagu.
|
|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: Ubava Đogo
|
|
ponedeljak, 12 jul 2010 11:31 |
- Oni zarobe auto i kada im platiš, oni ga oslobode. To nema nigde na svetu, ne postoji mogućnost da neko nekome zarobi svojinu - ističe Aleksandar Korać
Aleksandar Korać, predsednik kikindskog Udruženja za zaštitu potrošača, kaže da je postavljanje uređaja za zaprečavanje vozila, odnosno, "lisica", koje odnedavno praktikuje firma "Parking sistem i garaže" protivno zakonu i Ustavu. Opština Kikinda je, kaže Korać, 30. maja dala saglasnost na novi pravilnik firme Parking sistem i garaže Kikinda, a narednog dana počelo je postavljanje "lisica" pojedinim kategorijama građana.
- U članu 278. Zakona o bezbednosti saobraćaja piše da su to specijalne oblasti MUP-a pod koje spada 12 tačaka. Među tim tačkama je uklanjanje i zaprečavanje vozila. Specijalne oblasti MUP-a, dalje piše, mogu da se prenesu na neki državni organ ili pravno lice koje se bavi tom delatnošću. Međutim, moraju da imaju dozvolu MUP-a, jer to radi policija. Neki ljudi kojima su stavljene "lisica" na automobile, su išli u MUP, pa su upućeni u Udruženje potrošača.
U MUP-u ne znaju šta ova firma radi. Ljudi su morali da plate doplatnu kartu u iznosu od 1.200 dinara plus oko hiljadu dinara za "lisice". Oni zarobe auto i kada im platiš oni ga oslobode. To nema nigde na svetu, ne postoji varijanta da neko nekome zarobi svojinu. Udruženje potrošača se obratilo tržišnoj inspekciji koja nas je pismenim putem obavestila da nije nadležna, prebacila nas je na komunalnu inspekciju koja nas je takođe obavestila da nije nadležna. Tako da u gradu ne postoji niko ko je nadležan za privatno preduzeće Parking sistem i garaže. Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podneli smo zvaničan zahtev Policijskoj upravi Kikinda da nam kaže ko je, kada i kojim dokumentom omogućio Parking servisu da koristi ovlašćenja MUP-a. Do danas nismo ništa dobili ali su me u nezvaničnom razgovoru uverili da će odgovor stići u zakonskom roku - navodi Korać dodajući da se Udruženje potrošača putem mejla obratilo i Ministarstvu ali do danas nisu dobili odgovor.
- Nezvanično imam informaciju da je ovaj servis u Beogradu i Novom Sadu nabavio "lisice" ali ih ne postavljaju. Valjda se čeka neki podzakonski akt ili pravilnik - rekao je Korać.
Parking mesto na trotoaru
Prema rečima Koraća neka parking mesta u gradu su označena na trotoarima.
- Ona mesta koja su bila paralelna sa ulicom oni su postavili uspravno kako bi dobili više parking mesta. Ali je problem što je u tom slučaju zadnji deo auta na parkingu a prednji na trotoaru te saobraćajna policija može da kazni za pogrešno parkiranje - ističe Korać.
|
|
Ulaganje Norvežana u novi silos Brazde |
|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: Ubava Đogo
|
|
nedelja, 11 jul 2010 20:28 |
Izgrađene su tri ćelije silosa, svaka kapaciteta po 300 tona, sa usisnim košem od 60 tona na sat, a postoji mogućnost podizanja još tri silo-ćelije
Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Hakon Blankenborg proteklog vikenda otvorio je silos u Zemljoradničkoj zadruzi "Brazda" u čijoj izgradnji je učestvovala i fondacija "Jarenproduktutvikling".
Svečanosti u Ruskom Selu pored predstavnika norveške fondacije, prisustvovali su predstavnici Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i Sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine, Radivoj Nadlački i Janoš Dobai, poslanici u skupštinama Srbije i Vojvodine, Oto Kišmarton i Savo Dobranić, predsednik opštine Ilija Vojinović, član Opštinskog veća Vlado Krejić, te predstavnici drugih zadruga i firmi koje su učestvovale u ovom projektu.
|
|
Poljoprivreda pretrpela štetu od obilnih kiša |
|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: Zoli Liptai
|
|
nedelja, 20 jun 2010 15:26 |
|
Komisija za procenu štete je početkom meseca, nakon obilaska zasejanih površina a.d. Jedinstvo i a.d. Galad, ustanovila da je usled obilnih padavina i zbog visokog nivoa podzemnih voda tokom prošlog meseca pričinjena velika šteta na zasejanim usevima u kikindskoj opštini. Konstatovano je da je u kikindskoj opštini stradalo preko 3.000 hektara useva, najviše kukuruza, suncokreta i šećerne repe, a ima i polegle pšenice. Poplavljeno je i više zasada voća i vinove loze.
|
|
Protest Kikinđanina zbog rada Parking servisa |
|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: Kikindske.net
|
|
nedelja, 20 jun 2010 15:21 |
|
Višnjei Marton, penzioner iz Kikinde, došao je u našu redakciju želeći da javno izrazi nezadovoljstvo radom Parking servisa. Višnjei je ispričao da je prošle nedelje pošao automobilom do gradske pijace, parkirao ga i, kao i uvek, poslao SMS poruku. Na pijaci se, kako navodi, kratko zadržao.
|
|
Prijave 155 vlasnika njiva |
|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: Z. L.
|
|
petak, 02 april 2010 15:32 |
|
Opštinskoj Poljočuvarskoj službi se do kraja marta javilo 155 vlasnika, na čijih se 270 njiva zadržala voda od poslednjih kiša. Po preporuci Javne agencije za poljoprivredu sve uočene anomalije na terenu, poljoprivredni proizvođači prijavljuju poljočuvarskoj službi u Trećoj Mesnoj zajednici (Uglješa Terzin). Jovan Panić, šef poljočuvara, napominje da će služba uredno primiti i predati dokumentaciju Opštinskom veću i opštinskoj Agenciji na dalje razmatranje.
|
|
Njive slabo "piju" višak vlage |
|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: Z. L.
|
|
petak, 02 april 2010 15:30 |
|
Vremešniji Kikinđani se sećaju da je posle velikih kiša voda “stajala” i više od mesec dana na potesima atara Kaldarice (Karlovački drum), Valova, Kinđe (prema fazaneriji), Đomparine bare (prema Topoli), delovima Mokrinskog atara iza Kljajićevog salaša prema Mlaki, u delovima Iđoškog i Sajanskog atara koji “gledaju” na Kikindu. Inače, ceo severni Banat odlikuje se izraženom aridnošću gde se visok procenat obradivog zemljišta, oko 24 odsto, odnosi na teška zemljišta i slatine. Osnovni problem čine teška zemljišta koja teško apsorbuju i sporije “odaju” atmosferske padavine van nornalnih okvira od 450 do 850 mm godišnjih vrednosti.
|
|
Sajmu zapošljavanja: Posao traži 6.315 Kikinđana |
|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: Ubava Đogo
|
|
petak, 02 april 2010 15:24 |
|
Na Sajmu zapošljavanja, u organizaciji kikindske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, održanom u u Radničkom domu, 15 poslodavaca ponudilo je 178 radnih mesta, uglavnom iz oblasti prehrane, elektrotehnike, mašinstva, obrade metala i tekstilstva. Služba je u protekle dve nedelje organizovala pripreme za Sajam koje je prošlo 800 ljudi.
Prema rečima Vesne Popović, PR-a kikindske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, prošlogodišnji sajam imao je realizaciju oko 41 odsto.
|
|
Jeftiniji dizel za članove Banatske lenije |
|
Vesti -
Ekonomija
|
|
Autor teksta: Z. L.
|
|
četvrtak, 01 april 2010 18:31 |
Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine u saradnji sa kikindskim udruženjem „Banatska lenija“ potpisala je ugovor o distribuciji naftnih derivata (D-2 i evro-dizel) sa NIS-om za svoje članove. Obezbeđena je količina od 501.000 litara do 1. jula, a gorivo se može preuzeti na NIS-ovim pumpama po važećim spiskovima i pratećom dokumentacijom koja se može dobiti u prostorijama Udruženja, u Ulici Braće Laković 35, u terminu od 17 do 21 sat (tel: 22-786). Cena za D-2 je 87,78 dinara, a evro-dizel je jeftiniji za 5,18 dinara od zvanične cene na ispostavama.
|
|
|
|
Strana 1 od 2 |
|
|
Nedeljnik - br. 621
|
