|
SUSRETI: Volonterke iz Poljske u Kikindi |
|
Autor teksta: Olja Tomin
|
|
ponedeljak, 19 jul 2010 14:26 |
Studentkinje iz Poljske, Ursula Pajang i Edita Kvašnjevska, volontiraju ovog meseca u Centru za podršku ženama u okviru Evropskog volonterskog servisa, koji je deo programa Evropske komisije "Mladi u akciji".
Dvadesetdvogodišnja Ursula je studentkinja prava i srpskog jezika, pa je veoma zadovoljna što ima priliku da usavršava jezik. Odlučila se da bude volonterka jer smatra da je to dobar način da otputuje u neku drugu zemlju, upozna ljude, njihovu kulturu, kuhinju i stekne nova iskustva.
- Veoma volim da učim jezike a želela sam neki sličan poljskom. Odlučila sam se za srpski, jer sam gledala vaše filmove i slušala muziku grupa iz Srbije koji su mi se dopali, pa je to presudilo. Drago mi je što sam dobila priliku da boravim u Srbiji i da vežbam da govorim srpski jezik - ispričala je za Kikindske Ursula.
Edita (24), studentkinja prava smer administrativni radnik, kaže da su naišle na ljubazan doček i da su ljudi u Kikindi simpatični, prijateljski raspoloženi i predusretljivi. Na volontiranje u drugim zemljama ju je podstaklo to što želi da sazna način na koji razmišljaju u drugim sredinama i kulturama:
- Zadovoljne smo smeštajem, uslovi su isti kao u Evropskoj uniji. Hrana je drugačija pa se navikavamo. Ovde smo prvi put jele burek, čudno nam je što je jogurt jako redak pa se pije i što se u sve poslastice stavlja plazma keks. Interesantno je da u Kikindi koja je malo mesto ima puno kulturnih dešavanja. U slobodno vreme uglavnom šetamo i trudimo se da što više upoznamo grad.
Ursula navodi da je u Poljskoj, od kada je ova zemlja primljena u Uniju, standard mnogo viši i da se broj nazaposlenih drastično smanjio.
- Krakovo, u kojem trenutno živim, mnogo je veći grad od Kikinde i u njemu ljudi rano odlaze na posao i uglavnom žure. Iako su u Srbiji ljudi pod pritiskom i teže žive, deluju nekako opušteno, a ritam života je, čini se, mnogo sporiji nego u sredini odakle dolazim - zaključuje volonterka iz Poljske.
Kafići
Obe volonterke su se složile da ih je najviše iznenadio veliki broj kafića i broj ljudi koji sedi u njima za vreme radnog vremena.
- U gradu iz kojeg potičem koji ima šezdesetak hiljada stanovnika, ima možda sedam kafića, ali ljudi retko borave u njima, nemaju vremena. U Poljskoj se ljudi ne relaksiraju na taj način, više se druže u kućama i nemaju običaj da toliko izlaze - kaže Ursula. |
