|
|
Usponi i padovi kikindskih autonomaša |
|
Autor teksta: Željko Bodrožić uz pomoć arhive Kikindskih
|
|
ponedeljak, 19 jul 2010 14:18 |
Prošle nedelje u Novom Sadu je nizom manifestacija obeležano 20 godina od osnivanja Lige socijaldemokrata Vojvodine. Tim povom prošlog petka svečano je bilo i u Kikindi, gde su ligaši organizovali defile gradskim ulicama noseći sto zastava Autonomne Pokrajine Vojvodine. U našem gradu je već nekoliko meseci po osnivanju stranke osnovan Inicijativni odbor, a evo naše priče kako je Liga funkcionisala tokom devedesetih u Kikindi.
KAKO JE POČELO: Kikindski studenti iz Novog Sada, predvođeni Duškom Francuskim, osnivaju krajem 1990. godine inicijativni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine u Kikindi, Opštinski odbor je formiran 1992. godine, a te godine na lokalnim izborima Paja Francuski postaje jedan od pet odbornika Demokratskog saveza Kikinde (DESK).
Do 1995. Liga u Kikindi predstavlja malu i prilično neaktivnu stranku i više je ličila na nevladinu organizaciju. No, kada je nekada poznata kikindska rok-birtija "Don Krleone" u Ulici vojvode Putnika (danas je više nema, propao vlasnik) postala od kraja 1995. godine stecište kikindskih autonomaša (ligaša i reformista) krenulo je na dobro. Iz tog prostora Koalicija "Vojvodina" se uključila u izbornu trku novembra 1996. godine i sa parolom "Tačku na pljačku" odnela pobedu. Da su Paja Francuski i njegov partner iz Reformske stranke Vojvodine Živica Predojev te zime našli (neki kažu navatali) više kandidata za odbornike, možda bi sami osvojili lokalni parlament jer su pobedili u svim izbornim jedinicama u kojima su imali predstavnika. Ovako su morali da sklapaju savez sa Koalicijom Zajedno (DS, SPO, DSS i GSS), baš mrzovoljno, što i nisu krili. Prvo su hteli da formiraju manjinsku vladu, uz skupštinsku podršku odbornika "Zajedno", a imali su i predlog za predsednika Izvršnog odbora (tzv. Gradske vlade) - našeg današnjeg kolumnistu Batu Nedeljkova, ali su potencijalni partneri to odbili pa je podeljena vlast, a jedan od najzaslužnijih za dogovor, pre svega ligaša i demokrata, bio je Zoran Milešević, koji je još tada okupljao demokratske stranke, bio promoter ali i finansijer, i još tada iskazao pun dar za preuzimanje inicijative u tom okruženju.
PRVI PUT NA VLASTI: Francuski je postao predsednik Skupštine opštine, a današnji predsednik opštine Ilija Vojinović, ispred DS-a, predsednik IO. Bilo je tu svega i svačega, a situaciju je pogoršavala činjenica da je vlast u državi bila čvrsto u rukama Slobodana Miloševića i bande, pa su uistinu u mnogo čemu opštinski rukovodioci bili onemogućeni. No, ni to nije pokrilo veliko neznanje i u mnogim slučajevima iskazani strah i nespremost na promenu sistema rukovođenja lokalnom samoupravom. I to je bio jedan od razloga što su se ligaši i počeli deliti već u prvoj godini mandata, a do kraja tog saziva Skupštine trojica od osmorice odbornika otkazali su poslušnost Opštinskom odboru.
Vredi pomenuti sve prve odbornike Lige - Duško Francuski, Milan Vujin - Krle, Saša Pupezin, Paja Francuski, Željko Pažin, Goran Stepanov, Predrag Cvijan i Slavoljub Ludajić bili su i članovi stranke, dok su kao vanstranačke ličnosti na listi Lige bili Milivoje Šibul i Borivoj Tolicki. Sekretar opštine je postao Stojan Peček, desna ruka Pajina, savetnik za šparanje u kriznim vremenima, iznikao u komunističkom režimu, ali sa jakim građanskim načelima.
Tih godina kikindska Liga počela je da dobija obeležja stranke, ali još uvek je bilo teško ukalupiti u jednu organizaciju političare autonomaše, žrtve tzv. antibirokratske revolucije, buntovne rokere i besne paore i ine kojima je sve išlo na živce, a najviše "što se sve nosi u Beograd". A bilo je i mnogih koji su u ekspanziji autonomaštva videli i priliku za ličnu afirmaciju i sticanje moći. Zato je i bilo moguće da predsednik kikindskog odbora tokom 2008. godine bude Dimitrije Živkov, kasnije istaknuti člana Izbornog štaba Koalicije SPS-a i JUL-a na izborima u septembru 2000. godine. Kod smene Živkova pokazalo se da je Paja Francuski najveći autoritet u Odboru, no uskoro je počela na nadire ekipa partijskih funkcionera koja je sve više sličila demokratama i želela da raskine sa sporovoznom praksom starih autonomaša ali i da se, s druge strane, distancira od džanki shvatanja politike.
NOVE SNAGE: Rekonstrukcija Izvršnog odbora krajem 1999. godine pokazala je ko se sve više pita među kikindskim ligašima. Iz gradske vlade ispali su tzv. Pajini lični ministri, dok su resore preuzeli Duško Radaković i Slavoljub Ludajić. Ipak, sve veća represija režima potiskivala je u drugi plan unutarstranačke razlike i borbu za prevlast i održavala kohabitaciju, mada su jedni bili više na terenu i pripremali se da nakon rušenja režima krenu i u stranačke promene (što se kasnije i pokazalo). Elem, srbijanski diktator je s kraja devedesetih potpuno podivljao baš kao i njegovi dvorjani, tako da su se ligaši osnaživali u ukupnom otporu prema vlasti i tako širili i svoju autonomašku ideju. U Kikindi su im, paradoksalno zvuči, pomagali zadrigli socijalisti, opaki julovci i pusti radikali, jer su toliko reči i gestova utrošili da ih predstave najvećim zlom u Panonskoj niziji da su i najveći vernici Miloševićevog režima počeli da sumnjaju u tu priču, kao i u mentalno stanje svojih vođa i propagandista (vidi okvir). Kulminacija je bila tokom ratnog stanja 1999. godine, kada su ih lokalni mediji označavali kao saradnike NATO-pakta, radikali im nasrnuli na prostorije i spalili tablu sa imenom stranke. Potom su Blažićevi jurišnici spalili i zarobljenu zastavu Austro-Ugarske iz fundusa kikindskog pozorišta, ali to je za neku buduću priču o godinama uspona i pada Malog Musolinija iz našeg sokaka.
NOVA POBEDA: Pred presudne izbore u septembru 2000. godine ligaši su obezbedili (sebi zahvaljujući ali i bezuslovnoj podršci centrale stranke) najviše kandidatskih mesta na listi Koalicije DOS. To im je donelo i najviše odbornika u novom sazivu Skupštine opštine i pravo da zadrže mesto gradonačelnika. U skupštinskim klupama ponovo su se našli Goran Stepanov, Duško Francuski, Željko Pažin, Slavoljub Ludajić, Paja Francuski, a pridružili su im se Duško Radaković, Novica Đurašković, Dragan Tomić i Vukica Tešin. Paja Francuski je postao i pokrajinski poslanik, a kroz tri meseca u republičku Skupštinu ušao je Novica Đurašković. Ligaši su nakon tih izbora proširili svoj uticaj u opštinskim preduzećima i ustanovama i postali moćna stranka, u kojoj je važno bilo biti i imati uticaj. Tako se i desilo da se odbor podelio u izboru novog predsednika opštine. Do izbora je spolja izgledalo da će Francuski dobiti još jedan mandat, međutim u stranci se kuvalo i tako je najedanput istaknuta i kandidatura Duška Radakovića. Nastao je kuršlus u kikindskoj Ligi, a sve se prenelo i u Skupštinu opštine, gde je prvi izbor Radakovića, koji je prethodno odneo prevagu u Odboru Lige, propao.
Rođendan uz zastave Vojvodine
Kikindski ligaši proslavili su 20 godina od osnivanja stranke defileom ulicama Kikinde, žurkom i vatrometom. Članovi Lige proneli su centrom Kikinde sto zastava Autonomne Pokrajine Vojvodine, dok je koji dan kasnije na centralnoj proslavi u Novom Sadu u defileu bilo hiljadu zastava.
- Mi se već dve decenije postojano držimo svojih principa i ponosni smo što istrajavamo. Naša osnovna ideja je - Vojvodina u Srbiji, ali želimo da raspolažemo onim što smo zaradili i da učestvujemo u kreiranju naše budućnosti - izjavio je povodom jubileja Miloš Šibul, predsednik Gradskog odbora LSV.
Svi predsednici LSV Kikinda
1992/93. - Duško Francuski
1993/94. - Branko Komadina
1994 - 1997. - Duško Francuski
1997/98. - Dimitrije Živkov
1998 - 2001. - Novica Đurašković
2001-2004. - Goran Stepanov
2004/05. - Duško Radaković
2005 - 2007. - Olga Knežević
2007. - ???? - Miloš Šibul
Rajo & separatisti
Znameniti javni radnik iz Banatskog Velikog Sela, Rajko Rajo Popović, uzleteo je do visokih političkih pozicija nakon beskrupuloznog obračuna sa autonomaškom vlašću u Vojvodini krajem osamdesetih godina prošloga veka. Svojim tekstovima i uređivanjem tada jedinog lokalnog lista "Komuna" Popović je dokazao svoju privrženost novoj vlasti, pa je dospeo i do mesta predsednika opštine. Nakon što je 1995. godine pao pred naletom JUL-a, ovaj propagandista je ponovo dobio priliku 1997. kada je vraćen na čelo "Komune" i Radio Kikinde da bi se obračunao sa lokalnom vlašću koju su predvodili oni koje je deceniju ranije proganjao. Do septembra 2000. godine Popović je napisao na stotine huškačkih tekstova protiv opštinske vlasti, a najviše je voleo da "udari" po "vojvođanskim separatistima". Nazivao ih je ološem, izrodima, umobolnicima, bagrom, lopovima, glupacima, šačicom jada i mnogim drugim pogrdnim imenima, da bi se razgoropadio tokom bombardovanja, kada smo, po Raji i njegovim "novinarima", ratovali protiv: (citiramo) đubradi, seksulanih manijaka, usranih Evropljana, kučki, kurvi, pedera, svinja... koji su sa zemlje bili potpomognuti petokolonaškom opozicijom. Rajina opsednutost autonomašima, Čankom, Pajom Francuskim i drugim "vojvođanskim ustašama", kako ih je nazivao njegov stalni kolumnista u "komuni" Jovan Pejin, na kraju je bila toliko groteskna da je služila za sprdnju i njegovim partijskim kolegama, ali je istovremeno postala i dobra reklama za Ligu i autonomaše, jer su ispali žrtve neumerene i nedolične propagande. Zato neki misle da bi kikindski ligaši mogli povodom godišnjica stranke da upućuju zahvalnice i svom arhineprijatelju iz B. V. Sela.
(nastavak sledi) |
Dodaj komentar
Stav
 Kraj istorije Zar zaista ova vlast nije bolja od svih drugih? Zar stvari zaista ne stoje tako? I gde je tu onda greška? U tome što demokratija ne služi tome da opstanu “bolji”, nego da šanse budu otvorene. Opširnije... |
 Đinđić je nepovratno promenio Srbiju Mogao je da odabere ostanak u Nemačkoj i da u Konstanci sa velikim Habermasom satima raspravlja o putevima i stranputicama savremenog sveta. Mogao je da ostane u Centru za filozofiju i društvenu Opširnije... |
|
|
Nedeljnik - br. 621
|
